О књизи: година / Аутор ове књиге, Ефросинија Антоновна Керсновскаја (1907-1994), рођена је у Одеси у племићкој породици. Током грађанског рата, породица је избегла прогон од стране бољшевика и преселила се на своје породично имање у Бесарабији, која је тада била у саставу Румуније. Ефросинија својим трудом подиже пропадајућу фарму и постаје земљорадник. Након уласка совјетских трупа у Бесарабију 1940. године, мајка и ћерка Керсновског, као бивши земљопоседници, избачене су из свог дома. Године 1941. она је, као и многи други Бесарабци, прогнана у Сибир, на сечу. Тамо се залаже за слабе, беспомоћне. Због тога се суочава са глађу. Она одлучује да побегне. Пре него што је ухваћена, прошетала је кроз тајгу хиљаду и по километара. Она је суђена и осуђена на смрт. Иако одбија да напише молбу за помиловање, погубљење је замењено са десет година боравка у логорима. У логору Норилск ради у болници и мртвачници, а затим, својом вољом, ради најтежи посао - рударство. Тамо се осећа слободније – „подлаци не иду у подземље“, у Есентукију, 1964-68, пише на захтев своје мајке о својим искуствима, ових 12 свеска илустровано је њеним цртежима акварелом (703 цртежа). ). ***Бележница прва: 1939–1941. У Бесарабији